Pomeraće granice: Unutar trke za ultra-brzi internet i sledeći talas povezanosti

• Globalno tržište brzog interneta: Opseg i razmere
• Inovacije koje pokreću brzine interneta nove generacije
• Ključni igrači i strategije na tržištu brzog interneta
• Predvidjena ekspanzija i potražnja za munjevito brzom povezanošću
• Regionalni lideri i nova žarišta u brzini interneta
• Šta donosi budućnost za ultra-brzi internet?
• Barijere za usvajanje i nove avenue za rast
• Izvori i reference

“Brzina internet povezanosti je uistinu ubrzana do neverovatnih brzina, od eksperimentalnih laboratorijskih veza koje prenose petabajte u sekundi do gigabitnih usluga dostupnih u domaćinstvima.” (izvor)

Globalno tržište brzog interneta: Opseg i razmere

Globalno tržište brzog interneta beleži neviđeni rast, pokrenuto potražnjom za ultra-brzom povezanošću u stambenom, komercijalnom i industrijskom sektoru. Od 2024. godine, najbrže internet brzine se pružaju putem optičkih mreža, pri čemu zemlje poput Singapura, Hong Konga i Južne Koreje dosledno zauzimaju prva mesta na globalnim rang listama brzine. Prema Ookla-ovom Speedtest Global Indexu, Singapore vodeći sa prosečnim brzinama fiksnog interneta od preko 260 Mbps, dok Hong Kong i Južna Koreja slede blizu, svaki premašujući 250 Mbps.

Na ivici, komercijalne i eksperimentalne mreže pomeraju granice još dalje. U Japanu, Nippon Telegraph and Telephone (NTT) postigla je svetski rekord 2023. godine prenosom podataka brzinom od 1.02 petabita u sekundi preko jednog optičkog vlakna – dovoljno da se istovremeno stream-a milion ultra-visokih definicija videa. Dok takve brzine još nisu dostupne potrošačima, one signaliziraju budući potencijal internet infrastrukture.

Na potrošačkom tržištu, gigabitni internet (1 Gbps) postaje sve češći u urbanim centrima širom sveta. Pružatelji poput Xfinity u SAD-u, CityFibre u UK-u i Singtel u Singapuru sada nude multi-gigabitne planove, sa nekim koji dosežu čak 10 Gbps za stambene korisnike. Ove brzine omogućavaju besprekorno 8K streaming, real-time cloud gaming i podršku za pametne domove i IoT uređaje.

Gledajući unapred, implementacija tehnologija nove generacije obećava još brže i pouzdanije veze. Uvođenje naprednih optičkih sistema, 5G i novih 6G bežičnih mreža i satelitskih konstelacija u niskoj orbiti (LEO) poput Starlink je postavljeno da proširi pristup brzom internetu na udaljenim i zapostavljenim regijama. Analitičari u industriji predviđaju da će globalno tržište brzog interneta dostići vrednost od 263.4 milijardi dolara do 2027., rastući po CAGR od 8.4% od 2022.

• Singapur: Prosečna brzina fiksnog interneta od 264.15 Mbps (Ookla)
• Japan: Eksperimentalni prenos od 1.02 petabita u sekundi (NTT)
• Globalna tržišna vrednost predviđena na 263.4 milijarde dolara do 2027. (MarketsandMarkets)

Dok investicije u infrastrukturu ubrzavaju i tehnologija se razvija, era „ludih“ internet brzina tek počinje, obećavajući transformativne uticaje na ekonomije, društva i digitalne stilove života širom sveta.

Inovacije koje pokreću brzine interneta nove generacije

Trka za još bržim internet brzinama se ubrzava, pokrenuta inovacijama u vlaknima, bežičnoj tehnologiji i kvantnim komunikacijama. Danas, najbrže komercijalne internet veze već dostižu zadivljujuće brzine, a naredni talas inovacija obećava da će još više pomeriti ove granice.

Trenutni nosioci rekorda

• Japan-ov NICT: U 2022. godine, istraživači na Nacionalnom institutu za informacione i komunikacione tehnologije (NICT) u Japanu postigli su svetski rekord prenosom podataka brzinom od 1.02 petabita u sekundi (Pbps) preko optičkog vlakna dužine 51.7 km. To je dovoljno da se istovremeno stream-a 10 miliona 8K videa.
• Komercijalni fiber: Na potrošačkom tržištu, zemlje poput Singapura i Južne Koreje prednjače sa prosečnim brzinama fiksnog interneta koje premašuju 260 Mbps i 241 Mbps respektivno, prema Ookla-ovom Speedtest Global Indexu (jun 2024).
• Google Fiber: U SAD-u, Google Fiber je nedavno najavio 20 Gbps stambene usluge u odabranim gradovima, koristeći napredno vlakno i Wi-Fi 7 tehnologiju.

Inovativne tehnologije

• Multi-core fiber: Nova optička vlakna sa više jezgara mogu prenositi nekoliko podataka istovremeno, što značajno povećava kapacitet. NICT-ov rekord je korišćenje vlakna sa četiri jezgra, što je ikakvo poboljšanje u odnosu na tradicionalne dizajne sa jednim jezgrom.
• Terahercna bežična mreža: Istraživači razvijaju sisteme terahercne bežične mreže sposobne za multi-gigabitne brzine, što bi moglo revolucionizovati bežični povratak i poslednju milju povezanosti.
• Kvantni internet: Rane faze kvantnih mreža, poput onih koje testira Univerzitet u Delftu u Holandiji, obećavaju ultra-siguran, gotovo trenutni prenos podataka, iako je široka primena još uvek daleko.

Šta sledeće?

Gledajući unapred, stručnjaci predviđaju da bi komercijalne veze od 100 Gbps mogle postati izvodljive u narednoj deceniji, posebno kako se šire FTTH (fiber-to-the-home) implementacije i razvijaju se nove modifikacione tehnike. U međuvremenu, 6G bežična mreža – očekuje se do 2030. godine – teži vrhunskim brzinama podataka do 1 Tbps, omogućavajući real-time holografsku komunikaciju i opsežne metaversne iskustva (Qualcomm).

Ova dostignuća neće samo redefinisati zabavu i produktivnost, već će takođe pokrenuti inovacije u telemedicini, autonomnim vozilima i pametnim gradovima, otvarajući novu eru hiper-povezane životne sredine.

Ključni igrači i strategije na tržištu brzog interneta

Trka za najbržim internetom na svetu se pojačava, sa telekom gigantima i inovativnim startapima koji pomeraju granice brzine i pouzdanosti. Od 2024. godine, najbrže komercijalno dostupne internet brzine se isporučuju kombinacijom optičke infrastrukture, napredne bežične tehnologije i eksperimentalnih istraživačkih mreža.

• Južna Koreja i Singapur: Ove zemlje dosledno zauzimaju prva mesta na globalnim rang listama brzine. Prema Speedtest Global Indexu, Singapur vodi sa prosečnim brzinama fiksnog interneta od preko 260 Mbps, dok je Južna Koreja blizu, uz brzu implementaciju vlakna i vladine digitalne inicijative.
• United States: Američki pružatelji poput Xfinity, AT&T Fiber i Verizon Fios nude gigabitne i čak multi-gigabitne planove na nekim tržištima, sa brzinama do 5 Gbps za stambene korisnike. Google Fiber testira planove sa 8 Gbps i 20 Gbps u određenim gradovima (Google Fiber Blog).
• Japan: Pružatelji poput NURO nude do 10 Gbps za kućne korisnike, koristeći naprednu FTTH (fiber-to-the-home) tehnologiju.
• Evropa: U Švajcarskoj, Init7 isporučuje 25 Gbps veze, dok u Francuskoj, Free nudi 8 Gbps planove potrošačima.

Na horizontu, sledeći skok u brzini pokreće:

• 10G i dalje: 10G inicijativa teži isporuci simetričnih brzina od 10 Gbps preko kablovskih mreža, uz terenske probe koje se sprovode u Severnoj Americi i Evropi.
• Kvantne i terabitne mreže: Istraživački projekti poput NICT-a iz Japana su pokazali rekordne brzine od 319 Tbps preko optičkog vlakna u laboratorijskim uslovima, nagoveštavajući budućnost u kojoj bi terabitne brzine mogle postati mainstream.
• Satelitski internet: Kompanije poput Starlink i OneWeb poboljšavaju brzine satelitskog interneta, s najnovijim unapređenjima Starlink-a koja obećavaju do 1 Gbps u udaljenim područjima.

Kao što se infrastruktura i tehnologija razvijaju, definicija „ludih“ internet brzina će se nastaviti menjati, s multi-gigabitnim i čak terabitnim vezama na nedalekom horizontu za urbana i ruralna korisnike širom sveta.

Predviđena ekspanzija i potražnja za munjevito brzom povezanošću

Globalna potražnja za ultra-brzim internetom se ubrzava, pokrenuta aplikacijama koje zahtevaju veliki protok podataka kao što su 8K streaming, cloud gaming, telemedicina i proliferacija pametnih uređaja. Od 2024. godine, najbrže komercijalno dostupne internet brzine se nalaze u zemljama kao što su Singapur, Hong Kong i Južna Koreja, gde prosečne brzine fiksnog interneta premašuju 250 Mbps, s najvišim ponudama koje dosežu do 10 Gbps za stambene korisnike (Speedtest Global Index).

Tehnologija optičkih vlakana ostaje okosnica ovih munjevito brzih veza. Pružatelji poput Singtel u Singapuru i Chunghwa Telecom na Tajvanu nude planove od 10 Gbps, catering za tehnološke entuzijaste i preduzeća koja zahteva visok protok podataka. U Sjedinjenim Američkim Državama, AT&T Fiber i Xfinity su uveli multi-gigabitne usluge na odabranim tržištima, sa brzinama od 2-5 Gbps koje postaju sve dostupnije.

Gledajući unapred, implementacija tehnologija nove generacije obećava još dramatičnije skokove. Uvođenje optičkog prenosa od 1.2 Tbps od strane NTT-a u Japanu i ongoing istraživanje terabit-klasnih vlaknenih mreža sugeriše da bi komercijalne ponude od 100 Gbps ili više mogle osvanuti u narednoj deceniji. U međuvremenu, 5G i predstojeći 6G bežični standardi bi mogli da isporučuju mobilne brzine koje premašuju 10 Gbps, omogućavajući real-time aplikacije kao što su autonomna vozila i impresivna AR/VR iskustva (Qualcomm).

• Globalna prosečna brzina fiksnog interneta (2024): 93.7 Mbps download (Speedtest)
• Najbrži stambeni planovi: 10 Gbps (Singapur, Tajvan, Švajcarska)
• Predviđene 6G brzine: Do 1 Tbps (Ericsson)

Dok se nastavlja sa ulaganjima u infrastrukturu i tehnološkim inovacijama, trka za ludim internet brzinama planira da redefiniše digitalna iskustva i otključa nove ekonomske mogućnosti širom sveta.

Regionalni lideri i nova žarišta u brzini interneta

Globalne internet brzine su porasle u poslednjim godinama, a određene regije i gradovi postavljaju nove standarde za povezivanje. Prema Speedtest Global Indexu (jun 2024), globalna prosečna brzina fiksnog interneta dostigla je 88.98 Mbps, dok je mobilni internet prosečno bio 48.47 Mbps. Međutim, neke zemlje i gradovi daleko su ispred ovih proseka, nudeći „lud“ internet brzine koje redefinišu digitalne mogućnosti.

• Singapur: Dosledno rangiran na vrhu, Singapur se može pohvaliti prosečnom brzinom fiksnog interneta od 284.13 Mbps. Njegova robusna optička infrastruktura i vladine inicijative Smart Nation učinili su ultra-brzi internet široko dostupnim (IMDA Singapore).
• Hong Kong: Sa prosečnim brzinama koje premašuju 270 Mbps, Hong Kong ostaje lider u povezivanju kako za domaćinstva, tako i za poslovanje, što je pokrenuto gustom urbanizacijom i konkurentnim ISP-ima.
• Monako: Ova mikrodržava je brzo napredovala na rang listama, sada nudeći prosečne fiksne brzine iznad 260 Mbps, zahvaljujući agresivnoj implementaciji vlakna i fokusu na digitalnu transformaciju (Monaco Telecom).
• Južna Koreja: Poznata po svom mobilnom internetu, 5G mreže u Južnoj Koreji isporučuju prosečne brzine preuzimanja od 180 Mbps, dok fiksni internet prosečno dostiže preko 200 Mbps. Rano usvajanje 5G i ulaganje u infrastrukturu nove generacije drži je na čelu (Korea Times).
• United States: Iako je američki prosek niži (oko 207 Mbps za fiksni internet), gradovi poput Kansas Cityja, Austina i Chattanooge postaju nova žarišta, zahvaljujući gigabitnim optičkim mrežama koje pruža Google Fiber i lokalni ISP-ovi (BroadbandNow).

Nova žarišta uključuju zemlje poput Rumunije i Švedske, gde agresivna ekspanzija FTTH (fiber-to-the-home) gura prosečne brzine preko 200 Mbps. Na Bliskom Istoku, UAE i Katar brzo napreduju na rang listama, zahvaljujući nacionalnim digitalnim strategijama i 5G implementacijama.

Gledajući unapred, sledeći talas „ludih“ brzina biće pokrenut od strane 10 Gbps optičkih mreža, Wi-Fi 7 i interneta sa niskom latencijom od pružatelja kao što je Starlink (Starlink). Kako ove tehnologije postaju zrele, očekujete nove lidere i žarišta, dodatno smanjujući digitalnu razliku i omogućavajući aplikacije koje zahtevaju veliki protok širom sveta.

Šta donosi budućnost za ultra-brzi internet?

Trka za ultra-brzim internetom se ubrzava, sa rekordnim brzinama i tehnologijama nove generacije koje su spremne da redefinišu povezivost širom sveta. Od 2024. godine, najbrže komercijalno dostupne kućne internet brzine nude pružatelji poput Google Fiber i AT&T Fiber u odabranim gradovima SAD-a, dostižući do 8 Gbps (Google Fiber). Globalno, zemlje kao što su Južna Koreja, Singapur i Švajcarska dosledno prednjače na listama prosečnih brzina fiksnog interneta, pri čemu Singapur ima prosečnu brzinu preuzimanja od preko 260 Mbps (Speedtest Global Index).

Međutim, ove brojke su male u poređenju sa eksperimentalnim i enterprise-klasnim konekcijama. U 2022. godini, japanski istraživači su postavili novi svetski rekord prenoseći podatke brzinom od 1.02 petabita u sekundi (Pbps) preko multi-core optičkog vlakna – dovoljno da se istovremeno stream-a 10 miliona 8K videa (Nature Communications). Dok takve brzine još nisu dostupne potrošačima, one signaliziraju potencijal budućih mreža.

N several ključne tehnologije pokreću sledeći skok u brzinama interneta:

• Multi-core i hollow-core fiber optics: Ovi napredni kablovi mogu prenositi više podataka sa manjim gubitkom signala, obećavajući komercijalne brzine u stotinama gigabita u sekundi (MIT Technology Review).
• 6G bežična mreža: Očekuje se da će se predstaviti oko 2030. godine, 6G bi mogao da isporuči bežične brzine do 1 Tbps, omogućavajući real-time holografsku komunikaciju i impresivne virtuelne svetove (Ericsson).
• Satelitske mega-konstelacije: Kompanije poput SpaceX (Starlink) i Amazon (Project Kuiper) postavljaju hiljade satelita u niskoj orbiti da bi pružile visoke brzine interneta globalno, pri čemu Starlink već nudi brzine do 220 Mbps u mnogim regijama (Starlink).

Gledajući unapred, konverzija ovih tehnologija neće samo povećati brzinu, već će takođe smanjiti latenciju i proširiti pristup na nedovoljno uslužena područja. Dok se nastavlja sa investicijama u infrastrukturu i inovacijama, naredna decenija mogla bi doneti kućnim i poslovnim korisnicima simetrične multi-gigabitne veze kao normalu, otvarajući nove mogućnosti za cloud computing, telemedicinu i impresivnu zabavu.

Barijere za usvajanje i nove avenue za rast

Traga za još bržim internet brzinama dovela je do izvanrednog tehnološkog napretka, ali široka primena se suočava sa nekoliko barijera. U isto vreme, nove avenue za rast se pojavljuju dok potražnja za ultra-brzom povezanošću raste.

• Barijere za usvajanje
  • Troškovi infrastrukture: Implementacija optičkih mreža, koje trenutno pružaju najbrže brzine interneta za potrošače, zahteva značajna ulaganja. Na primer, ekspanzija Google Fiber-a je bila spora zbog visokih troškova postavljanja vlakna u urbanim i prigradskim područjima (CNET).
  • Geografske razlike: Ruralne i udaljene regije često nemaju pristup brzim konekcijama zbog logističkih izazova i niže gustine stanovništva, što čini manje privlačnim za pružatelje da ulažu (Pew Research).
  • Regulatorne prepreke: Lokalne regulative i procesi dozvola mogu odložiti ili otežati nadogradnje mreže, posebno u gustim urbanim sredinama ili istorijskim oblastima (Brookings).
  • Pristupačnost: Čak i kada su gigabitne ili multi-gigabitne brzine dostupne, visoki mesečni troškovi mogu ograničiti usvajanje. U SAD-u, prosečni mesečni trošak gigabitnog interneta je oko 70 dolara, što je prepreka za mnoge domaćinstva (Cable.co.uk).
• Nova avenue za rast
  • Tehnologije nove generacije i usluge od 10 Gbps: Pružatelji poput Xfinity i AT&T uvode multi-gigabitne planove, pri čemu neki gradovi već nude 5 Gbps i čak 10 Gbps veze za stambene korisnike.
  • Inovacije u satelitskom internetu: Kompanije poput Starlink i Project Kuiper postavljaju satelite u niskoj orbiti, obećavajući visoke brzine interneta u nedovoljno usluženim područjima širom sveta.
  • 5G i dalje: Implementacija 5G mreža omogućava mobilne internet brzine koje premašuju 1 Gbps na nekim tržištima, dok se istraživanje 6G već sprovodi kako bi se dodatno pomerile granice (Qualcomm).
  • Vladine inicijative: Javna ulaganja i podrška politikama, poput američkog Programa za širenje pristupa internetu (BEAD), ubrzavaju nadogradnje infrastrukture i zatvaraju digitalni razdvo.NTIA)

Dok su najbrze internet brzine i dalje skoncentrisane u odabranim urbanim područjima – Singapur vodi globalno sa prosečnim brzinama fiksnog interneta od 264 Mbps početkom 2024. godine (Speedtest Global Index) – ongoing inovacije i ulaganja otvaraju put za širi pristup i još zapanjujuće brzine u bliskoj budućnosti.

Izvori i reference

• Lude internet brzine: Najbrže veze na Zemlji i šta dolazi sledeće
• Speedtest Global Index
• NTT
• CityFibre
• Singtel
• Starlink
• MarketsandMarkets
• NICT
• Google Fiber
• Nature Communications
• Univerzitet u Delftu
• Qualcomm
• AT&T
• Verizon Fios
• NURO
• Init7
• Free
• IMDA Singapore
• Monaco Telecom
• Korea Times
• BroadbandNow
• MIT Technology Review
• CNET
• Pew Research
• Brookings
• Cable.co.uk
• NTIA